O projektu

Proizvodnja toplotne i električne energije u Srbiji se zasniva na korišćenju fosilnih goriva u zastarelim i neefikasnim proizvodnim postrojenjima. Dok proizvodnjom električne energije dominira lignit niskog kvaliteta, u proizvodnji toplotne energije za daljinskog grejanje i industrijske procese dominiraju prirodni gas, teški i laki mazut i lignit. Posledice su visoke emisije CO2 i zagađenje lokalne životne sredine.

Proizvodnja toplotne i električne energije u Srbiji se zasniva na korišćenju fosilnih goriva u zastarelim i neefikasnim proizvodnim postrojenjima. Dok proizvodnjom električne energije dominira lignit niskog kvaliteta, u proizvodnji toplotne energije za daljinskog grejanje i industrijske procese dominiraju prirodni gas, teški i laki mazut i lignit. Posledice su visoke emisije CO2 i zagađenje lokalne životne sredine.

Srbija istovremeno ima veliki sektor daljinskog grejanja koji pokriva više od 20% svih domaćinstava, kao i mnoga preduzeća i javne institucije.

Srbija takođe ima veoma veliki potencijal za korišćenje biomase iz poljoprivrede i šumarstva u proizvodnji energije, posebno korišćenjem ostataka sirovina, koji su do sada veoma malo korišćeni.

Toplane, industrijske kompanije i poljoprivrednici sve više su zainteresovani za korišćenje bioenergije za proizvodnju toplotne i električne energije. Drvna sečka se već koristi u nekoliko opština (Priboj, Mali Zvornik, Novi Pazar i Majdanpek) dok (i ekonomski i ekološki) održiv izvor ostaje glavni izazov.

Procenjuje se da će u Srbiji do 2030. godine biti dostupno ukupno 8,3 miliona m³ drvne biomase godišnje koja se sastoji od 6 miliona m³ šumske biomase, 1,44 miliona m³ biomase pored puteva i 0,83 miliona m³ poljoprivredne rezidbe.Ove količine se mogu održivo koristiti samo uz uvođenje odgovarajućih praksi upravljanja i logistike i visokih ekoloških standarda koji čuvaju održivost šuma.

Prelazak na biomasu sa električne energije, uglja i nafte direktno utiče na lokalnu ekonomiju. To bi obezbedilo veću uštedu, smanjilo uvoz energije i stvorilo dodatni prihod duž lanaca snabdevanja lokalno proizvedenih drvnih goriva. Što je najvažnije, korišćenje biomase za proizvodnju toplotne energije takođe smanjuje potrošnju fosilnih goriva, a samim tim i štetne emisije novoinstaliranih sistema grejanja.

EU podstiče Srbiju da sprovede bržu zelenu tranziciju sektora grejanja i bude spremna za dalju podršku. U međuvremenu, EU podržava takvu tranziciju zajedno sa KfW-om i predstojećim Programom Obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja.

Priprema investicija za daljinsko grejanje na biomasu u Srbiji ima za cilj pripremu investicija na biomasu koje se mogu finansirati kao deo predviđenog Programa KfW-a za Obnovljive izvore energije u sistemima daljinskog grejanja.

Opšti cilj ove akcije je da stanovništvo i potrošači, kao i životna sredina imaju koristi od klimatski prihvatljivog, efikasnog i pouzdanog daljinskog grejanja.

EU obezbeđuje bespovratna sredstva u iznosu od milion evra iz IPA fondova u cilju izrade tehničke dokumentacije potrebne za ulaganja u prelazak sistema daljinskog grejanja na biomasu i moguće povezivanje sa drugim obnovljivim izvorima energije, kao što je solarna energija.

Očekuje se da će priprema investicija biti završena do kraja 2024. godine kada bi mogla da počnu ulaganja u nove sisteme daljinskog grejanja.